I došao je taj dan, kada je sve bilo zatvoreno… prodavnice, kompanije, male porodične firme, pa i mi sami, svako u svoja četri zida. Naučili smo da stvaramo, da radimo, da se usavršavamo i da se prilagođavamo. Naučeni smo da se volimo, pomažemo i mislimo jedni na druge.

U takvoj atmosferi, misli nam lutaju u potrazi za bilo kakvim aktivnim stimulansom, koji bi pobudio naše kreative i ostvario bar deo našeg bića. Ustali smo protiv pasivnosti i rešili da nekako pomognemo našim prijateljima, koji su u tom trenutku bili najugroženiji; a u istom trenutku i najpotrebniji. Dok smo mi bili u sigurnosti domova, oni bi na svaki naš poziv dolazili i pomagali nam, ali ko je pomogao njima? i… tako je nastao PANCIR VIZIR u našoj kreativi. Ponedeljak…. Danas imamo projekat, rekoh, pokušaćemo da napravimo vizir koji će našim prijateljima u Hitnoj Pomoći pomoći. Seci, lepi šrafi…ne, ne nije dobro, ajmo opet seci lepi buši… ne ne nije dobro , plitko je, steže, dodaj još 1 cm sunđera, ne nije dobro, sunđer upija sve, daj tehničku penu, napravi distancer dovoljno veliki za ljude koji imaju veliki nos, ili nose naočare… to je to; ajmo dalje, lastiš ili gumica?… Lastiš steže, daj gumicu, daj ringlicu… ne nevalja, šta ako neko ima veću ili manju glavu, spadaće mu ili će da ga steže. Skidaj ringlicu , buši rupu i vezuj čvorić, jeste da nije neka estetika, ali bitna je sada funkcionalnost, sami mogu da prilagode koliko će da im zateže gumica. Sam vizir, mora da bude providan, da može da se tretira alkoholom, 200 mikrona je optimum, da ne bude teško, a da baš nije ni pretanko…Super, napravili smo. Utorak… napravili smo prvih 50 komada vizira i poklonili našoj komšinici koja radi u hitnoj pomoći. Dan posle..Šta dalje? Ima ih još mnogo kojima je vizir potreban. I tako dan za danom, punih 5 nedelja, sekli smo, lepili, bušili i vezivali…Nismo se oglašavali, gubili vreme na prisustvo u medijima, niti smo sve ovo radili zbog nekih nagrada i priznanja. Radili smo sve to da bi iskreno pomogli i zbog toga se sjajno osećamo.

Tražili smo put kako da vizir stigne do najpotrebnijeg mesta. Odredili smo proizvodnu cenu i pozvali smo naše dobre klijente; zamolili ih, ako su u mogućnosti da doniraju vizire tamo gde su najpotrebniji. VMA, Bežanijska kosa, Korona centar Zvezdara, Dragiša Mišović… samo su neki od centara gde smo uputili naše vizire. Na kraju uz pomoć donatora, isporučili smo 15 hiljada vizira! Većinu smo sami isporučivali po tada najrizičnijim mestima, jer su svi radili od kuće. Mi smo taj rizik preuzeli na sebe i hvala Bogu dobro smo. Naša misija je uspela!

Svi ostali proizvodi su nastali posle, evo već krajem juna. Nismo hteli u doba pandemije, da pravimo maske, jer veliki broj ljudi se već angažovao. Nismo hteli tada ni da pravimo gelove i ako smo osmislili recepturu, jer je trebalo dnevno na hiljade kvadrata da se dezinfikuje, što je tada bilo veći prioritet. Ipak, na kraju smo hteli da pokažemo da možemo da napravimo, bez lažne skromnosti, proizvode sa najvećim stepenom zaštite i kreativnim rešenjima. Na neki način izazvali su nas i oni koji su te vizire prodavali za 500, 600 dinara, (naš je sertifikovan i ima lifetime price 120 din) maske isto toliko, gelove duplo skuplje.

“Pancir” će da postoji kao uspomena na sve što smo radili, kao podsetnik da uvek moramo da damo više, jer samo davanjem dobijamo i osećamo se zbog toga dobro. Sa druge strane, naučili smo da uvek moramo biti spremni.